Његовој екселенцији председнику Европског савета господину Д. Туску
Његовој екселенцији генералном секретару ОЕБС-а господину Томасу Гремингеру
Њеној екселенцији комесарки Савета Европе за људска права Д. Мијатовић
Његовој екселенцији високом комесару Ун-а за људска права господину Зеид Раад ал Хусеину
ОРГАНИМА И ПРОЦЕДУРАМА МЕЂУНАРОДНОГ МЕХАНИЗМА ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА:
Савету за људска права ОУН (укључујући и писмену изјаву у поступку 38. седнице Савета за људска права УН-а)
Организацији за сигурност и сарадњу у
Европи
Његовој екселенцији господину А. Шахиду, специјалном известиоцу УН-а за слободу вероисповести и веровања
Његовој екселенцији специјалном известиоцу УН о браниоцима људских права господину М. Форсту
Његовој екселенцији специјалном изасланику за промоцију слободе религије и уверења изван ЕУ господину Ј. Фигелу
Његовој светости патријарху цариградском Вартоломеју
Поглаварима и Синодима локалних православних цркви:
Пољској, Румунској, Бугарској, Александријској, Антиохијској, Патријаршији у Јерусалиму, Грузији, Србији, Грчкој, Албанији, Чешкој и Словачкој
ИЗЈАВА НВО PUBLIC ADVOCACY О СЛУЧАЈЕВИМА КЛЕВЕТНИЧКЕ И СТИГМАТИЗУЈУЋЕ ПРОПАГАНДЕ КАО ЕЛЕМЕНТА НЕЗАКОНИТОГ ПРИТИСКА НА УКРАЈИНСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ
Од 2015. године НВО „Јавно заступање“, саветник у Економском и социјалном савету ОУН-а, у сарадњи са Специјалном посматрачком мисијом ОЕБС-а, Специјалном посматрачком мисијом Канцеларије високог комесаријата ОУН-а за људска права, врши контролу поштовања верских права у Украјини.
Позивамо ОЕБС, Канцеларију Високог комесаријата ОУН-а за људска права, Савет ОУН-а за људска права, Савет Европе, институције и тела који имају везе са заштитом људских права, као и сва заинтересована лица, да обрате пажњу на чињеницу да је у периоду април-мај 2018. повећан незаконити притисак на Украјинску православну цркву. Ово се пре свега огледа у покушајима да се православним хришћанима у Украјини наметне план за стварање Јединствене локалне цркве (у даљем тексту: ЈЛЦ) и њене аутокефалности у облику који је неприхватљив за већину верника.
Изјаве председника Украјине и одлуке Парламента, многобројне посете дипломатских делегација Украјине Истамбулу, сусрети високих државних званичника са цариградским патријархом, намећу закључак да се више не ради о унутрашњем питању цркве јер се врши снажан политички и административни притисак на свештенике и вернике Украјинске православне Цркве са циљем да се приморају на прихватање плана ЈЛЦ у облику који су предложили политички кругови.
Конкретно, председник Украјине је истакао да има намеру да активно учествује у стварању ЈЛЦ и да се супротстави свима који буду престављали препреку на путу „националних интереса Украјине“, наводи се на председниковој интернет страници. „То је питање националне безбедности и одбране у хибридном рату, јер Кремљ сматра Руску православну цркву једним од основних механизама за вршење притиска на Украјину“, наводи Пјотр Порошенко. “Из тог разлога намеравам да делујем врло одлучно. И да се супротставим свима који буду представљали препреку на путу националних интереса Украјине или буду покушали да спрече сарадњу са Васељенском патријаршијом“, изјавио је он.
Оваква ситуација представља неприхватљиво мешање високих државних руководилаца у унутрашња питања Цркве, која није само одвојена од државе, него има и право да сачува свој статус, укључујући и правни и канонски статус.
Према међународним правним стандардима и европској пракси, облик и начин канонског повезивања сваке појединачне цркве са страним верским центрима предстаљају њено унутрашње питање и верски идентитет верника. Слобода вероисповести у било којој Цркви је субјективно право на слободу вероисповести и сваки човек има право да изабере Цркву на основу својих критеријума избора, међу којима је и њен канонски статус.
Грађанима Украјине, као и свештеницима, забрањено је да се обраћају верским поглаварима других религија и да изражавају Цариградском патријарху Вартоломеју и другим лицима своје мишљење у вези са питањима која се тичу верског живота, поготово сада кад се држава меша у питања Цркве, која има аутономни правни статус уније (друштва) које потпада под приватно, а не државно-јавно право. Прикупљање потписа, петиције, жалбе, пријаве, састанци, протести и преговори су облици изражавања мишљења грађана и гаранција су европских демократских слобода.
Нажалост, морамо констатовати да су горе наведена права данас ограничена од стране разних руководилаца органа државне власти који врше незаконит притисак на вернике приморавајући их да се одрекну легалних облика изражавања свог мишљења. Забележено је неколико случајева претњи и „превентивних“ разговора од стране полицијских службеника који су имали за циљ сузбијање иницијатива верника за изражавање мишљења у вези са стварањем ЈЛЦ.
Један од облика незаконитог притиска је био захтев неких државних званичника и политичара да се име Украјинске православне цркве измени и да му се дода ознака да је под јурисдикцијом Московске патријаршије, као и да се промени организациони статус Украјинске православне цркве у Егзархат Московске Патријаршије. Овакви захтеви су незаконити и неприхватљиви у цивилизованом свету. Промена назива Украјинске православне цркве означавањем јурисдикције Московске патријаршије, као и промена њеног организационог статуса у егзархат, не може бити остварена ни администранитвним ни принудним правним одлукама јер су ова питања уређена грађанским правом и могу бити решена једино одлуком административних органа Украјинске православне цркве. Ниједна административна одлука у вези са овим питањем неће бити ни демократска ни законита, већ ће баш супротно сведочити о одсуству чак и минималних начела цивилизоване државне управе у Украјини.
Такође, неприхватљиво кршење закона представља и говор мржње, којим се подстиче верска нетрпељивост, у изјавама неких верских поглавара и државних званичника о Украјинској православној цркви,.
Тако, без неког аргумента или доказа, поглавар Украјинске православне црке Кијевске патријаршије Филарет Денисенко, као и многи јерарси ове религије јавно оптужују Украјинску православну цркву за пропагирање „руског света“, дозвољавају себи давање изјава у вези са могућом променом њеног статуса у „егзархат“. Свештеници ове цркве често предводе агресивне сукобе у близини храмова Украјинске православне цркве и отворено исказују свој негативан и непријатељски став према православним верницима. Многобројне доказе таквих поступака налазимо на пољу информатике, али и у извештајима организација за заштиту права. Сви ови инциденти сведоче, не само о постојању међуверских тензија у земљи, него и о коришћењу државних административних ресурса за отворено пружање подршке нападима против Украјинске православне цркве.
Добар пример агресивне пропаганде против верника Украјинске православне цркве представља објављивање личних података чланова Украјинске православне цркве – управника УПЦ митрополита Антонија (Паканича), шефа делегације УПЦ у европским организацијама епископа Виктора (Коцаба), потпредседника Одељења за спољне црквене везе протојереја Николаја Данилевића и јереја Алексеја Зосука на интернет страници „Миротворац“.
Као што је познато, активности ове странице имају провокациони карактер, јер се на њој објављују лични подаци без сагласности власника – чин који се сматра кривичним делом у складу са чланом 182. Кривичног законика Украјине. Такође, узимајући у обзир врсту активности ове интернет странице, објављивање личних података црквених јерарха сведочи о изазивању верске мржње према православним верницима.
Треба напоменути да активности митрополита бориспољског и броварског Антонија (Паканича), епископа Бариша Виктора (Коцаба), протојереја Николаја Данилевича и јереја Алексеја Зосука имају везе са заштитом права. У складу са стандардима ОЕБС-а и ЕУ, као и начелима међународног права, особе које се баве заштитом права, укључујући и верска, без обзира на њихов професионални статус, признате су као браниоци људских права.
Државе су, укључујући и Украјину, преузеле на себе обавезу заштите права бранилаца људских права и обавезале се да обезбеде одговарајуће услове за њихов слободан и неометан рад. Притисак на њих у вези са њиховим радом, претње, чак и кад долазе од државних службеника уз одобрење високих државних руководилаца, сведоче о тоталитарном карактеру државне власти, што директно утиче на став међународне заједнице према тој држави.
Конкретно, Специјални известилац УН о стању бранилаца људских права је више пута изразио своју забринутост због чињенице да су у неким земљама борци за људска права обележени као државни непријатељи или терористи са циљем се њихове активности представе као незаконите. Такви покушаји обично подразумевају и стигматизовање бораца за људска права као екстремиста, издајника или страних плаћеника, док се њихове активности представљају као делатности којима је циљ рушење владе (в. Извештај Специјалног известиоца о стању бранилаца људских права A/HRC/25/55, 23.12.2013, параграф 86).
Парламентарна скупштина Савета Европе је, такође, изразила забринутост у вези са чињеницом да „се у неким земљама спроводе клеветничке кампање против бранилаца људских права са циљем да се дискредитују; отпужују се за недостатак патриотизма, називају се издајницима, страним плаћеницима и екстремистима“. ПССЕ је позвала земље чланице да зауставе неосноване оптужбе против бранилаца љуских права и њихово стигматизовање као „екстремиста и страних плаћеника“. (Резолуција ПССЕ 1891 (2012) пар. 5.8.)
У неким државама су прогањање и клеветничке кампање део шире тендеције стварања погрешне слике о браниоцима људских права, који су плаћени професионалци, а који се приказују као особе које обављају незаконите активности вођени искључиво финансијском добити, а не циљевима који су у вези са људским правима. Постоје информације да су против одређених бранилаца људских права и организација за заштиту права спроведене читаве клеветничке кампање у медијима и други облици стигматизовања са циљем да се нанесе штета њиховом угледу и да се наруши поверење друштва у њих (в. Смернице ОЕБС-а за заштиту бранилаца људских права, параграф 121).
Конкретно, један добар пример такве кампање у Украјини је објављивање информација о свештенику Украјинске православне цркве Алексеју Зосуку на интернет страници „Посматрач“ под насловом: „Са руским парама? Контроверзни свештеник Украјинске православне цркве Московске патријаршије се хвали луксузним одмором у УАЕ“. Ова објава садржи приватне фотографије породице Алексеја Зосука са његовом малолетном децом и у њој се тврди да је у фебруару 2018. провео одмор са породицом и „отишао са својим помоћником у Москву како би се састао са супервизором Федералне сигурносне агенције и добио наредбе и како би разговарали о стратегији информатичко-пропагандног рата против Украјине и ремећењу процеса стварајања јединствене локалне Украјинске православне цркве“.
Такве оптужбе представљају пример планиране клеветничке информатичке пропаганде против свштеника који у склопу својих дужности штити права верника. Претходно је Алексеј Зосук био и жртва напада радикалне групе Ц14, која је упала у канцеларију новинске агенције „Савезу православних новинара“ са којом А. Зосук професионално сарађује.
Након истраге овог случаја ми смо као организација за заштиту права пружили „Савезу православних новинара“ правну подршку и пренели смо Савету за људска права у ОУН-у на адресу специјалног изасланика за питања верских слобода, као и на адресу других органа међународног механизма за заштиту права, информације о кршењу права новинара. Заинтересованост за овај случај изразило је изасланство Специјалне посматрачке мисије, док је Канцеларија високог комесара ОУН-а за људска права у свом годишњем извештају навела случај напада на наведену новинарску агенцију, који се десио у периоду кад је започета кампања против Украјинске православне цркве. На овај начин, поменути случај је стављен под контролу система међународног механизма заштите права.
Како је наша истрага показала, у току јануара – фебруара 2018. породица Алексеја Зосука је почела да добија претње које су процењене као реалне, а потом се свештеник захваљујући финансијској помоћи приватног лица нашао на месту које није сам изабрао за „одмор“. На основу истраге чланка на интернет страници „Посматрач“, а који обухвата и видео на ком се види како се неки људи (по тврдњама сајта ради се о Алексеју Зосуку) укрцавају на воз, очигледно је да је над свештеником вршен тајни надзор и да су га непознате особе пратиле како би прикупиле материјал за клеветнички чланак и дезинформациону кампању.
На овај начин, случај Алексеја Зосука представља пример стигматизовања свештеника због његових активности које имају за циљ заштиту права његових парохијана. У клевентичке чланке су ставили све могуће и за украјинско друштво најосетљивије клишее – скуп одмор (при чему не откривају да је у том периоду свештеник заправо био приморан да се сакрије због стварне опасности за свој живот нити наводе напад од стране радикалне групе) и неосноване и ни на било који начин недоказане оптужбе о његовој повезаности са Федералном сигурносном агенцијом.
Треба напоменути да су интернет страница „Посматрач“ и други извори коју су објавили сличне чланке у суштини прекршили закон, пошто ове фотографије долазе са телефона А. Зосука, који је хакован и тако су украдене фотографије које су касније употребљене као средство клеветничке пропаганде. На овај начин су медији извршили ширење личних података без пристанка власника – чин за који је предвиђена кривична одговорност.
Данас је по питању овог случаја поднесена пријава кривичном суду, а у припреми је и пријава против медија који сносе кривицу за покретање клеветничке кампање против свештеника.
Желели бисмо да нагласимо да право на заштиту личних података и приватног живота, као што је предвиђено чланом 17. Међународног пакта о грађанским и политичким правима, обухвата и заштиту од незаконите повреде угледа и части. Зато чланице Пакта морају заштитити браниоце права од сличних увреда неовисно о томе (као што је указао Комитет за људска права Уједињених Нација) да ли долазе од државних органа или физичких или правних лица (в. Општи коментари бр. 16 Комитета за људска права УН, члан 17. „Право на приватни живот“, 8. априла 1988.)
Потребно је посебно обратити пажњу на чињеницу да су како митрополит Антоније (Паканич), тако и епископ Виктор (Коцаба) и протојереј Николај Данилевич подвргнути стигматизацији због свог рада на заштити људских права, а поводом њихових јавних наступа у ОЕБС-у и ОУН-а. Ова чињеница неће проћи незапажено од стране међународне заједнице и Украјина ће бити приморана да уложи много труда како би уклонила последице овог кршења закона што је брже могуће, јер ће у супротном представљати очигледан доказ антиевропске и незаконите политике представника данашње власти.
Информативни материјали на ову тему се могу наћи на: www.protiktor.com/upr
На основу горе наведеног, молим вас да обратите пажњу на поменуте случајеве и да предузмете мере за заштиту права православних верника у Украјини, не допустите међуверске сукобе и да допринесете окончању политичких, административних и полицијских притисака на верске слободе Украјинске православне цркве.
Директор НВО „Јавно заступање“
О. Денисов